Fotografisanje, provera otisaka prstiju i digitalno evidentiranje prelaska granice postali su deo nove realnosti za putnike koji iz Srbije i drugih zemalja van Evropske unije ulaze u Šengenski prostor. Posebnu nedoumicu izaziva činjenica da se procedura ne završava prvom registracijom, već se svaki naredni ulazak i izlazak ponovo evidentiraju u sistemu.
Za putnike koji su godinama bili naviknuti na klasičnu pasošku kontrolu i pečat granične policije, digitalizacija spoljne granice donela je vidljivu promenu. Umesto da službenik samo pregleda dokument i evidentira prelazak na način koji je putnicima odavno poznat, sada se koriste elektronski zapisi povezani sa identitetom osobe, njenim putnim dokumentom i biometrijskim podacima.
Upravo zbog toga među putnicima se pojavilo pitanje koje se sve češće čuje nakon povratka sa putovanja: ako su fotografija i otisci već jednom uzeti i sačuvani, zbog čega se prilikom narednih prelazaka ponovo obavlja biometrijska provera? Odgovor leži u načinu na koji funkcioniše Entry/Exit System, poznat pod skraćenicom EES, čija svrha nije samo identifikacija osobe već i precizno evidentiranje svakog njenog ulaska i izlaska.
Jedan slučaj koji je dospeo do redakcije Telegrafa dobro pokazuje zbog čega nova praksa može delovati zbunjujuće. Čitalac je ispričao da je sa koleginicom tokom putovanja za manje od jednog dana prošao kroz više graničnih kontrola i da je, prema njegovom iskustvu, u tom kratkom periodu čak četiri puta bio fotografisan i registrovan.
Procedura je, prema njegovim navodima, obavljena pri ulasku u Hrvatsku, zatim prilikom izlaska prema Bosni i Hercegovini, ponovo pri ulasku u Hrvatsku, a potom i tokom povratka prema Srbiji. Putnik je bio iznenađen jer je očekivao da će nakon prve registracije svaki naredni prelazak biti znatno jednostavniji.
Svaki prelazak mora da ostane zabeležen
Aleksandar Seničić, direktor Jute, objasnio je da je jedan od osnovnih razloga za takvu proceduru potreba da sistem raspolaže preciznim podacima o vremenu provedenom unutar prostora na koji se pravila odnose. Registracija putnika, drugim rečima, nije značajna samo zbog potvrđivanja njegovog identiteta.
Za svaki prelazak potrebno je evidentirati gde i kada je osoba ušla, odnosno kada je napustila područje obuhvaćeno sistemom. Biometrijski podaci služe tome da se elektronski zapis pouzdano poveže sa konkretnim putnikom, dok se tokom narednih prelazaka identitet može proveravati u odnosu na podatke koji se već nalaze u sistemu.
POZADINA DOGAĐAJA
EES je osmišljen kao digitalni sistem za evidentiranje ulazaka i izlazaka državljana zemalja koje nisu članice Evropske unije kada putuju na kraći boravak. Umesto oslanjanja isključivo na pečate u pasošu, sistem povezuje podatke iz putnog dokumenta, biometrijske podatke i informacije o mestu i vremenu prelaska granice.
Posebno važan deo čitavog mehanizma jeste kontrola dozvoljene dužine boravka. Za putnike na koje se odnosi režim kratkotrajnog boravka ključno je pravilo prema kojem se prati broj dana provedenih u Šengenskom prostoru. Digitalni zapis omogućava da se ulasci i izlasci računaju preciznije nego što je to bilo moguće kada se kontrola u velikoj meri oslanjala na pregled pečata u pasošu.
Zbog toga je važna razlika između prvog biometrijskog evidentiranja i kasnijih kontrola. Činjenica da je osoba već registrovana ne znači da naredni prelazak granice neće biti evidentiran. Naprotiv, upravo niz zapisa o ulascima i izlascima omogućava sistemu da izračuna koliko dugo je određeni putnik boravio na teritoriji na koju se pravila primenjuju.
Seničić je suštinu takve kontrole povezao upravo sa praćenjem dozvoljenog perioda boravka.
„Nema dileme, ovo je sistem koji se koristi da bi se kontrolisao broj dana provedenih u EU,”
— Aleksandar Seničić
Pravilo koje je posebno značajno za putnike iz Srbije odnosi se na kratkotrajni boravak do 90 dana u okviru perioda od 180 dana. Upravo digitalna evidencija treba da omogući graničnim službama da lakše utvrde da li je osoba poštovala dozvoljeni period i da uoče eventualno prekoračenje.
Od pečata u pasošu do biometrijske provere
EES predstavlja veliku promenu upravo zato što tradicionalni pečat u pasošu više nije glavni način dokazivanja kada je putnik prešao spoljnu granicu. Nekada je granični policajac morao da pregleda pasoš i datume prethodnih ulazaka i izlazaka, dok digitalni sistem omogućava da se odgovarajući podaci pronađu elektronskim putem.
Prilikom registracije koriste se podaci iz putnog dokumenta, fotografija lica i otisci prstiju. U izvornom objašnjenju navodi se da se evidentiraju četiri otiska prstiju i fotografija, dok se informacije o putovanju povezuju sa digitalnim dosijeom putnika. Biometrija tako postaje svojevrsna potvrda da se podaci o ulasku ili izlasku odnose upravo na osobu koja se nalazi pred službenikom.
To takođe objašnjava zašto putnik može imati osećaj da prolazi kroz gotovo istu proceduru više puta. I kada podaci već postoje u bazi, pri narednom prelasku granice identitet mora biti potvrđen, a novi ulazak ili izlazak povezan sa odgovarajućim zapisom. U zavisnosti od konkretnog prelaza i načina na koji se kontrola sprovodi, putnik se može susresti sa fotografisanjem, proverom biometrije ili drugim koracima predviđenim procedurom.
Najvažnija promena za putnike jeste to što se svaki ulazak i izlazak digitalno evidentiraju. Prethodna registracija zato ne znači da naredna kontrola može biti preskočena — sistem mora da poveže novi prelazak sa konkretnim putnikom i vremenom njegovog boravka.
Jedna od prednosti takvog sistema trebalo bi da bude smanjenje mogućnosti greške. Pečati mogu biti slabo vidljivi, pasoš može sadržati veliki broj ulaznih i izlaznih oznaka, a ručno računanje dana boravka može biti komplikovano. Elektronska evidencija bi takve podatke trebalo da organizuje na način koji omogućava brži uvid u istoriju prelazaka.
Istovremeno, sistem ima i bezbednosnu funkciju. Biometrijska provera treba da oteža korišćenje tuđih ili falsifikovanih dokumenata, jer se identitet putnika ne proverava samo prema fotografiji odštampanoj u pasošu. Podaci o prelascima takođe omogućavaju nadležnim organima precizniji nadzor nad osobama koje ne napuste područje u okviru dozvoljenog roka.
Prema informacijama iz izvornog teksta, pojedini podaci u sistemu čuvaju se godinama, što omogućava njihovo korišćenje prilikom narednih putovanja. Zbog toga nije sasvim precizno čitavu proceduru posmatrati kao potpuno „novu registraciju“ svaki put. Ono što se ponavlja jeste kontrola i evidentiranje konkretnog prelaska, dok je identitet putnika povezan sa postojećim podacima u digitalnom sistemu.
Najveća briga putnika ostaju čekanja na granicama
Iako bi digitalizacija dugoročno trebalo da pojednostavi kontrolu, upravo je vreme potrebno za biometrijske provere među najvećim razlozima za zabrinutost putnika. Na graničnom prelazu kroz koji tokom dana prođe veliki broj automobila i autobusa, čak i nekoliko dodatnih trenutaka po osobi može imati vidljiv uticaj na stvaranje kolona.
Problem može biti posebno izražen tokom letnje sezone, praznika i vikenda, kada je pritisak na pojedine prelaze tradicionalno najveći. Putnici koji kroz Hrvatsku odlaze prema drugim državama ili se vraćaju prema Srbiji i Bosni i Hercegovini mogu u kratkom periodu prolaziti kroz više kontrolnih tačaka, pa im ponavljanje provere deluje znatno opterećujuće nego nekome ko granicu prelazi povremeno.
Seničić je u izvornom tekstu govorio i o mogućnosti prilagođavanja procedure kada se stvore veoma duga čekanja. Prema njegovom objašnjenju, ukoliko gužva traje dva ili tri sata, nadležne granične službe mogu doneti odluku da određene postupke privremeno suspenduju kako bi se protok putnika ubrzao. Takva odluka, međutim, ne znači ukidanje samog sistema.
ŠIRA SLIKA
EES menja način na koji se kontrolišu spoljne granice: putnik više nije evidentiran prvenstveno kroz pečat u pasošu, već kroz digitalni zapis povezan sa dokumentom i biometrijom. Cilj je istovremeno preciznije računanje dozvoljenog boravka, pouzdanija identifikacija i bolji pregled ulazaka i izlazaka.
Za putnike iz Srbije praktična posledica je jednostavna: činjenica da su jednom prošli registraciju ne znači da će na sledećem putovanju samo pokazati pasoš i bez dodatne provere nastaviti put. Svaki novi prelazak spoljne granice mora biti evidentiran, a tokom kontrole može biti potrebna i biometrijska potvrda identiteta.
Zato situacija u kojoj je neko tokom jednog putovanja više puta fotografisan ne mora sama po sebi značiti da je došlo do greške na granici. Putnik koji na svojoj ruti više puta ulazi i izlazi iz područja obuhvaćenog EES-om ujedno stvara više odvojenih evidencija prelaska, jer svaki ulazak i svaki izlazak predstavljaju zaseban događaj u sistemu.
Najkorisnije je zato pre polaska računati na mogućnost da će nova procedura trajati duže nego nekadašnja rutinska provera pasoša, naročito na prometnim drumskim prelazima. Dodatno vreme treba uzeti u obzir tokom turističke sezone, kada se na istim prelazima istovremeno nalazi veliki broj putnika koji podležu istoj proceduri.
Promena za putnike možda je najuočljivija upravo u tome što granica više nije mesto na kojem se samo proverava dokument, već tačka na kojoj se digitalno potvrđuje i beleži čitav tok putovanja. Fotografija ili biometrijska provera zato nisu izolovan administrativni zahtev, već deo sistema koji povezuje identitet osobe sa datumom i mestom njenog ulaska i izlaska. Za one koji često putuju prema državama Šengenskog prostora, razumevanje te razlike može ukloniti veliki deo nedoumica kada se ista ili slična procedura ponovi već na sledećem prelasku.
